Од 1998. године корисници транспортера су законски обавезни да изврше ПУВЕР процену – која често открива да су постојеће мере заштите неадекватне и да су потребне додатне мере. Поред тога, компаније које купују готове, конфигурисане по наруџбини или прилагођене транспортере често морају да дизајнирају и уграде додатну заштиту. На другим местима, компаније су у мало бољој позицији ако у својој кући граде нове транспортере и ако су у стању да узму у обзир заштиту у раној фази пројектовања.
Осигурати да је транспортер у складу са релевантним стандардима и кодексима праксе релативно је једноставно, али питање ЦЕ ознаке је тежа област. Иако постоје неке ситуације у којима ће се транспортер испоручивати као самостална машина – и стога ће морати да има ЦЕ ознаку – постоје друге у којима је транспортеру потребан сертификат о усклађености како би се могао уградити у већу машину која је затим ЦЕ означен као целина. Ако сте у недоумици, потражите савет од добављача, консултанта или контактирајте ХСЕ-ову поверљиву инфо линију (телефон 08701 545500).
Али какав год да се правац акције предузме, имајте на уму да је крајњи циљ да се осигура да је машина безбедна, тако да корисници треба да предузму процену ризика и инсталирају неопходне заштитне мере како би ризике смањили на прихватљив ниво.
Већина опасности повезаних са транспортерима односи се на тачке угриза, које могу лако да увуку одећу, алате, распуштену косу, прсте или удове, у зависности од величине, брзине и снаге транспортера. Стандарди, као што су БС 5667-19 и БС ЕН 620, истичу где типично постоје тачке угриза, али имајте на уму да реверзибилне тракасте транспортере захтевају заштићене тачке за спајање у оба смера кретања (осим ако се кретање уназад користи само за операције одржавања и чишћења , у ком случају могу бити адекватне безбедне радне праксе, држање за покретање и смањена контрола брзине/снаге).
Остале опасности постоје у близини компоненти преноса, спојница и затезача. Покретна ивица каиша сама по себи може представљати опасност, а особље треба да буде заштићено од проливених, избачених или падајућих предмета, посебно тамо где се транспортери крећу изнад главе, као што је уобичајено у индустрији беле технике и аутомобилској индустрији.
Након идентификовања опасности путем процене ризика, потребно је одабрати одговарајуће мере заштите. Врло је вероватно да ће бити изабрани фиксни штитници (тј. они који захтевају употребу алата за њихово уклањање) или покретни штитници, у зависности од учесталости приступа. За дугачке транспортере често није практично блокирати сваки покретни штитник због великог броја укључених. У таквим ситуацијама, процедуре изолације, безбедни радни поступци и контроле за заустављање у нужди на ужету имају важну улогу.
Заварена жичана мрежа се често користи за заштиту транспортера, са величином отвора мреже и заштитном геометријом која одговара захтевима БС ЕН 294: 1992, „Безбедност машина“. Безбедносна растојања да се спречи долазак горњих удова до опасних зона. За спојнице, компоненте за пренос снаге и транспортере где постоји ризик од избацивања делова, можда је прикладнији лим, а прозирни поликарбонат је популаран у индустрији хране, пића и фармацеутској индустрији. У неким случајевима, једноставније је и исплативије користити физичку заштиту периметра да би се онемогућио приступ транспортеру, са одговарајућим системима контроле приступа који се користе током одржавања и чишћења, и/или за утовар и истовар делова или склопова. Повремено је прикладно користити заштитне простирке или светлосне баријере да зауставите транспортер у случају уласка у опасну област.
Да би се особље заштитило од предмета који би могли пасти са надземних транспортера, заштита мора бити пројектована и израђена да издржи велике силе које могу бити укључене (на пример, транспортери који рукују каросеријама аутомобила). Материјали за конструкцију обично укључују челични канал и подове од експандираног метала за тешке услове или челичне подове отвореног приањања.
Приликом постављања штитника потребно је водити рачуна да се не уведу нове опасности и да ефикасност постројења не трпи. Из тог разлога, неопходно је консултовати се са руководиоцима и радницима пре пројектовања нове заштите. Такође се могу предузети додатне мере, као што је постављање удаљених тачака за подмазивање тако да се транспортер може подмазати без уклањања штитника и механизама за поравнање траке којима се може управљати изван штитника. Заштита такође треба да буде пројектована, колико је то могуће, тако да се рутинско чишћење и рашчишћавање просутог материјала могу одвијати без ометања заштите – као што је уграђивање приступних тачака са шипкама. На крају, не треба потцењивати значај образовања, обуке, безбедног система рада, искључења струје и ефикасног надзора. Процедуре безбедног покретања, обично са сиренама упозорења и временским одлагањем, пример су како побољшати безбедност дугих транспортера где није могуће видети све опасна подручја са контролне станице.
За оне који су извршили ПУВЕР процену и закључили да је потребна додатна заштита транспортера, задатак може изгледати застрашујуће. Ипак, могуће је уштедети време и новац без резања углова. Професионални извођач заштите може да дизајнира, произведе и инсталира заштиту брже и исплативије од непрофесионалца.
